Da li je krvarenje van menstrualnog ciklusa opasno?

Nepravilna krvarenja su najčešća u adolescenciji (30 odsto) i perimenopauzi (50 odsto), dok se u srednjem generativnom dobu javljaju u procentu od oko 20 odsto.

– U adolescenciji, tzv. juvenilna nepravilna krvarenja nastaju zbog usporenog sazrevanja centara u hipotalamusu, hipofizi i jajniku. Ona su obično anovulatorna (stanje u kome jajnici ne izbacuju zrelu jajnu ćeliju) i javljaju se u prve tri godine od prve menstruacije, ciklus je produžen i javlja se u nepravilnim razmacima. Česta je pojava anemije kao posledica ovakvih krvarenja

Od ostalih uzroka krvarenja u doba adolescencije treba napomenuti koagulopatije tj. poremećaj zgrušavanja krvi, kao što je von Willebrandova bolest, trombocitopenična purpura i deficiti faktora XI, koja se moraju isključiti kod obilnih menstruacija u mladih devojaka. Treba obratiti pažnju na sindrom policitičnih jajnika, gojaznost, gubitak telesne težine, prekomernu fizičua aktivnost, poremećaje rada štitne žlezde, šećernu bolest i stres, kao i povišene vrednosti prolaktina.

Kod žena u reproduktivnom periodu najvažnije je utvrditi da li je krvarenje nastalo kao posledica hormonalnih promena u trudnoći i utvrditi da li se trudnoća razvija u materici ili van nje. Ostali razlozi nepravilnog krvarenja u reproduktivnom periodu mogu biti endokrinološke prirode, kao što su sindom policitičnih jajnika, poremećaj rada štitne žlezde i gojaznost.

Kako je čest uzrok neredovnih menstruacija ustvari nedovoljno sazrevanje jajne ćelije i posledičnog izostanka ovulacije, pacijentkinje često imaju problem sa sterilitetom, te i to bude razlog javljanja lekaru.

– Najčešće se neuredna krvarenja javljaju u perimenopauzi i ovde dominira ovarijalni uzrok gde je tkivo jajnika iscrpilo svoje folikule koji ne mogu da odreaguјu na dejstvo hormona koji na njih utiču. Prvi znak smanjene funkcije jajnika je pad vrednosti inhibina, a povećava se vrednost folikulosatimulirajućeg hormona (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH) koji počinju da rastu čak 5-8 godina pre menopauze. Zbog neadekvatog sazrevanja folikula ovakva krvarenja su anovulatorna i mogu trajati mesecima i godinama dok se folikuli potpuno ne iscrpe, kada nastaje menopauza. Dodatni razlozi neurednih krvarenja u menopauzi mogu da budu: infekcije, endocervikalni i endometrijalni polipi, benigni i maligni tumori, nekontrolisana upotreba hormona, sistemske bolesti jetre i bubrega

Obilna, ali i oskudna krvarenja, moguć i malignitet

Krvarenje je često prvi simptom malignog procesa na genitalnim organima. Pojava krvarenja nakon odnosa može da ukaže na karcinom grlića, a iscedak neprijatnog mirisa u vidu ispranog mesa ukazuje na maligni proces tela materice. Tumori jajnika koji su hormonski aktivni mogu takođe dovesti do neurednih krvarenja.

Do dijagnoze u slučaju neurednih krvarenja dolazi se detaljnim pregledom pacijentkinje koji podrazumeva uzimanje detaljne anamneze, uz podatke kada je nastupila prva menstruacija, ali i karakteristika menstrualnog ciklusa: na koliko dolazi, koliko traje, bolnost, obilnost, da li ima pojave intermenstrualnih krvarenja koliko traju i koliko su učestale. Potrebna je i anamneza porođaja i spontanih ili namernih pobačaja, kao i utvrđivanje da li pacijentkinja boluje od nekih hroničnih oboljenja (bolesti štitne žlezde, šećerne bolesti, bolesti jetre). Dalje, važni su i opšti pregled pacijentkinje u cilju određivanja indeksa telesne mase (Body Mass Index), prisustvo pojačane maljavosti, pristustvo ehimoza (modrica) i petehija (tačkasta krvarenja po telu).

– Ginekološkim pregledom prvo obraćamo pažnju na izgled spoljnih genitalija u smislu postojanja anomalija, povreda ili upala. Zatim pomoću spekuluma pregledamo vaginu i grlić materice, prisustvo patoloških promena, polipa, i uzimamo brisa za PAPA test. Bimanulenim pregledom otkrivamo prisustvo mioma ili tumora u predelu jajnika, ali i bolnost i osetljivost. Ultrazvučni pregled je danas standardni deo pregeleda i on nam preciznije određuje patološke promene i upotpunjuje način lečenja.

Dodaje i da se od laboratorijskih analiza rade krvna slika, CRP, biohemija, testovi hemostaze, hormonalna ispitivanja 2.ili 3. dana ciklusa (FSH, LH, Estradiol, Testosteron, AMH, Prolaktin, hormni štitne žlezde, i 21. og dana ciklusa nivo Progesterona. Da bi se isključilo postojanje malignog procesa, radi se biopsija sumnjivih promena i frakcionirana explorativna kiretaža, kao i njihova patohistološka verifikacija.

Ne zanemarujte ni oskudna krvarenja mimo ciklusa

Kultura posete lekara nije na nivou prevencije oboljenja već se žene javljaju kada osete tegobe. Takođe, često oskudna neuredna krvarenja zanemaruju, pa kada se ista pojačaju ili se javi bol, obraćanje lekaru bude kasno jer je bolest uznapredovala. Jedan od načina je da preko sredstava javnog informisanja podizemo svest žena, ali i da uvođenjem obaveznih pregleda učinimo naže zene zdravijim, samim tim i srećnijim.